У срцу Ђердапске клисуре на мјесту гдје је Дунав у исто вријеме и најшири и најужи и гдје је вијековима била граница између Угарске и Србије, смјештен је Голубац. Импозантно средњевјековно утврђење које никада ратом није освојено. На његовим зидинама вијориле су се заставе Угарске, Османског царства и Рашке јер су његовог стратешког значаја били свјесни сви тадашњи великаши. Са својих девет кула опрезно мотри на Дунав и на све који прилазе његовим зидинама. Упркос томе што нико не зна кад је тачно саграђен, улога Голупца у историји 15. вијека и те како је велика.
Прича о Голупцу почиње овако…
Српски деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара, у знак добрих односа са Угарском добио је од краља Жигмунда Луксембуршког на управу Мачву са Београдом и Голубац. Обавезан је био да му исте посједе и врати након своје владавине у замјену признања Ђурађа Бранковића као насљедника.
Све се то одиграло између 1402. и 1410. године и трајало је све до 1427. када деспот Стефан изненадно умире. На сцену тада ступа Јеремија – српски војвода и заповједник Голупца који тврђаву није желио да врати на управу угарском краљу. У договору са Османлијама Јеремија продаје Голубац за 12 000 дуката и те године званично велико српско утврђење пада у руке Османског царства.
Схвативши важност утврђења, угарски краљ Жигмунд Луксембуршки окупио је војску коју су чинили најјачи витезови у Европи и 1428. кренуо у битку за освајање Голупца. Битка је почела грађењем Ласловара, увтрђења које се и дан данас налази на другој обали Дунава и које је тада служило као база за све водене и копнене операције. У Ласловару је Угарска чувала муницију и топове и одатле су кретали сви напади на Голубац.
Када је у једној од споменутих војних операција угарски краљ Жигмунд умало изгубио живот, као хероји су се истакли брачни пар Стефан и Цецилија Розгоњи. Стефан је био темишварски бан, племић и дворски витез, а Цецилија кћерка грофа Петра Сентђерђија и води поријекло из угледне угарске породице. У рату за Голубац истакла се као хероина јер је командовала једним дијелом војске и у неколико наврата успјевала да побије надирање Османлија.
Она и њен супруг успјели су да спасе живот краља Жигмунда када му је брод био потопљен и због тога су обоје добили велика признања након битке. Наиме, Стефан је постао витез Реда Змаја а Цецилија је равноправно са својом браћом наслиједила посједе свог оца и тако постала прва жена у историји своје земље која је добила такве почасти. Уз све то, угарски краљ им је поклонио и три села у округу Толна.
Један од оних који су највише истакли у бици за Голубац несумњиво је био и Завиша Црни. Чувени пољски витез који је надимак добио по својој црној коси и тену, а који се у исто вријеме борио за двије земље – Пољску и Угарску. Пољски писац Јан Длугош најбоље је описао његов значај у бици 1428. као и његово страдање. Како Длугош наводи, Завиша Црни није послушао наређење краља Жигмунда да се повуче већ је храбро бродове водио ка непријатељу уз ријечи да ниједан брод није довољно велик да може да однесе његову част.
Иако се у бици истакао својом храброшћу, није могао да се одупре нападу Османлија поготово након потапања краљевог брода. Османлије су га ухватиле и гологлавог одвеле пред ноге султану. Немогавши се договорити који га је заробио, два турска витеза су се посвађали пред очима свих присутних након чега је један од њих извукао сабљу и одсјекао Завиши главу. Глава је однесена султану, а тијело су покопали Рашани (Срби) у знак поштовања и захвалности славном пољском витезу.
Голубац и његових 9 кула усправно стоје и данас мотрећи на Дунав и свједочећи неким давним временима која се више никада неће вратити. Одишу витештвом и храброшћу и очаравају сваког кога пут ту нанесе. Након рестаурације Голубац је добио нови – стари сјај који га је вратио у врх средњевјековне архитектуре и који је само потврдио његов значај. Пут који је пролазио кроз његове зидине замјенила је новоизграђена обилазница, а срушена палата је, усљед недостатка адекватних докумената о томе како је тачно изгледала, сазидана у модерном духу са циљем да одудара од онога што је од ње остало.
Изградњом хидроцентрале на Ђердапу Голубачки град био је у неколико наврата потопљен стога је чак и оно што нису уништиле многе армије које су га нападале, уништила једна ријека. Након обнове зидина изграђен је и мол који штити Голубац у тренуцима када Дунав нарасте, а који у исто вријеме служи као предивно шеталиште које води до главног улаза у тврђаву.
Савјети за путовање
- Цијена улаза у Голубачки град кошта 650 динара по особи и укључује улаз у тврђаву, археолошко налазиште и паркинг
- Свих 9 кула могу да се обиђу, али је Шешир кула отворена за посјетиоце само петком, суботом и недељом (она је и најзначајнија стога планирајте посјету тад ако сте у могућности)
- Свака кула опремљена је плочама са фотографијама и историјским текстовима, као и дигиталним приказом комплетне историје утврђења
- Музеј унутар тврђаве богат је разним средњевјековним оруђем и оружјем, а унутар њега налази се и галерија са изложеним фрескама и екранима на којима се приказују видеи са историјским објашњењима
- Поред мола налазе се парк и кафић одакле можете да уживате у освјежењу док посматрате Дунав и Голубац, а могуће је видјети и тврђаву Ласловар на другој обали
- Обавезно одиграјте квиз на екрану који се налази у музеју и научите нешто ново о овом мјесту