Бој на Чегру
Српска деспотовина пала је под власт Османлија 1459. године и та окупација трајала је све до Првог српског устанка 1804. Пет година од почетка устанка вођa српских устаника Карађорђе Петровић изразио је жељу да обнови Стару Србију и да у њеном саставу буде и Ниш. Из тог разлога су српски устаници предвођени командантом Милојем Петровићем кренули ка југу Србије. До Ниша су стигли 27. априла 1809. године и ту изградили шест шанчева* од којих је највећи био на Чегру.
Тим шанцем је управљао ресавски војвода Стеван Синђелић, док је Османлије предводио Хуршид паша.
Војвода Милоје Петровић желио је да се Турци предухитре тако што ће се одмах кренути у заузимање Ниша, али остале војводе то нису прихватиле. Турци су искористили ту предност и добивши појачање од 20.000 војника, напали су српску војску 31. маја 1809. године.
Бој се водио читав дан а Турци су нападали пет пута. Сваки пут српска војска се одбранила, али је шести напад био одлучујући. Синђелићев шанац требали су да подрже и војници из осталих српских шанчева али је војвода на крају ипак остао сам. Када је видио да до преокрета у српску корист неће доћи, војвода Синђелић потрчао је ка барутани у којој је стајала муниција, запуцао из пиштоља и тако запалио и себе и своје војнике.
Ћеле кула
Тада су на Чегру погинули готови сви српски војници (око 3.000) и чак четири пута више Турака. Да би оправдао губитак, Хуршид паша је наредио да се коже са глава српских војника одеру, напуне сламом и пошаљу у Цариград. Тиме је желио да покаже да упркос великим губицима, Турци ипак нису понижени.
Од преосталих лобања наредио је да се направи кула која ће стајати поред пута као освета Србима за пораз на Чегру и како би плашила људе који туда пролазе ка Цариграду.
Данас је на кули остало само 59 од укупно 952 лобање. За једну се тврди да је била лобања Стевана Синђелића јер је нађена на врху куле.
Ниш се ослободио од Турака 1878. и све до тада кула је била откривена. Исте те године оградили су је и наткрили да би је спасили од пропадања. Капела која и данас постоји, саграђена је око куле 1892. године.
Рјечник:
Ћеле кула (тур. kelle kulesi) значи кула од лобања на турском језику.
Чегар на турском језику значи потковица; мисли се на љевкасто удубљење гдје се скупљају воде након падавина и започињу рјечни ток.
Шанац (енгл. sconce, њем. Schanze) је тип пољског утврђења намијењен као дефанзивно борбено средство. Шанчеви су први пут коришћени током средњег вијека.